Zaštitni i pomoćni delovi oka su kapci, suzni pribor, vežnjača i očna duplja. Oko je čulo vida i predstavlja istureni deo mozga. Smešteno je u očnoj duplji, koja je u obliku piramide čiju osnovicu čine spreda kapci. Strane piramide se sastoje od više kostiju glave, a na vrhu četiri koštana zida očne duplje nalazi se okrugli otvor kroz koji prolazi vidni živac na svom putu od oka prema mozgu. Očna duplja, pored oka i vidnog živca, sadrži masno tkivo, živce, krvne sudove i mišiće koje pokreću oko (ima ih šest za svako oko).

Očna jabučica je loptastog oblika. Zid joj se sastoji od tri sloja. Spoljni sloj je čvrst. Spreda ga čini providna rožnjača, koja podseća na staklo od sata. Zadnje 4/5 su neprovidne, bele, to je beonjača. Srednji sloj očne jabučice je vrlo dobro snadbeven krvlju, sadrži dosta tamnog pigmenta, i na taj način štiti unutrašnji najosetljiviji deo oka od svetlosti, koja može da uđe u pigmentom zamračenu šupljinu oka samo kroz okrugli otvor na prednjem delu srednje opne oka, kroz zenicu. Srednji sloj očne jabučice je složen po sastavu i delovanju. Prednji deo-dužica, okružuje zenicu, svojim mišićima je skuplja po danu i širi u mraku. Sadrži različitu količinu tamnog pigmenta, koji daje oku svetloplav do crni izgled. Srednji deo srednje opne-resasto telo, stvara komornu vodicu, a svojim mišićima menja oblik kristalnog sočiva, a time omogućuje da se jasno vide predmeti na različitim daljinama. Komorna vodica se kreće iz zadnje komore (prostor između resastog dela, sočiva i dužice), kroz zenicu, u prednju komoru (prostor između dužice i rožnjače) i dalje, kroz predeo ugla prednje komore, izlazi iz oka putem složenog sistema sitnih šupljina i kanala (Šlemov kanal) u krvne sudove izvan oka. Ravnoteža između količine komorne vodice koju stvara resasto telo i količina koja se kreće i izađe iz oka održava stalan, normalan pritisak u oku. Zadnji deo srednjeg sloja oka čini sudovnjača. Unutrašnji sloj očne jabučice je mrežnjača, tanka providna opna, koja sadrži dve vrste čulnih ćelija (čepiće i štapiće). Čepići su najgušće raspoređeni na zadnjem delu polu oka i osetljivi su za boje. Štapići su gušći u ostalom delu mrežnjače i omogućuju vid u sumraku. Čulne ćelije pružaju svoje produžetke prema zadnjem delu oka, gde se udružuju stvarajući vidni živac, koji sprovodi utiske vida u mozak. Zadnji, veći deo očne jabučice ispunjen je žitkom providnom masom staklastog dela.

........................................................................