Tetanus
Jos u staro vereme znalo se za oboljenje zli grč - tetanus, ali negov uzročnik nije bio poznat sve do pred kraj XIX veka. Tada je pronađen i odgajen bacil tetanusa i tek tad je dokazano da je on izazivač bolesti.
Bacil tetanusa živi bez vazduha u zemlji i uličnoj prašini, naročito ako su zemlja i prašina pomešani sa stajskim đubretom. On proizvodi naročiti otrov, koji izaziva poznate grčeve.
Rasprostranjenost bacila tetanusa je ogromna. Njega nalazimo u obradivoj zemlji, u dubini od 30 cm, u svim krajevima sveta. Možemo ga naći i u vodi zagađenoj stajskim đubretom, ima ga naročito mnogo u izmetu domaćih životinja, konja, goveda i pasa (90% do 100%, tih životinja imaju u svom izmetu bacil tetanusa). Razmnožava se bez opasnosti po njihovo zdravlje i život. Ali ako se creva ovih životinja oranjave ili ako životinje oranjave svoju kožu, mogu i one dobiti tetanus. One ga sa svojim izmetom stalno izbacuju napolje. Tako je i objašnjivo što u zemlji na njivama i livadama koje se đubre ima mnogo više bacila tetanusa nego u šumskoj zemlji udaljenoj od naselja i đubreta domaćih životinja.
Vreme inkubacije za tetanus traje od 24 sata do 60 dana. Prosečno vreme inkubacije je 8 do 14 dana, a ima slučajeva gde inkubacija traje i preko tri meseca.
Pred izbijanje prvih znakova tetanusa kod bolesnika se pojave tzv. predhodni znaci: visoka temperatura (a može biti i bez nje), glavobolja, umor, nesanica, lake nesvestice, otežano gutanje, jako znojenje, bol u želucu i probadanje u leđima. Na mestu povrede, gde su ušli bacili, pojavi se lokalno grčenje mišića, bol od ukočenosti i osećaj istezanja i njihovog skupljanja.
Vrlo brzo posle ovih pojava izbija prava slika bolesti. Prvo se ukoče mišići za zvakanje, posle čega nastaje potpuna ukočenost donje vilice, bolesnik ne može da otvara usta. Posle toga se koče mišići lica tako da bolesnik dobije izraz lica čoveka koji se drugome potsmeva. Na ovo se nadovezuje kočenje vratnih mišića, a posle toga trbušnih i, na kraju leđnih mišića. Bolesnik leži zabačene glave, ukočen kao drvo, pri čemu je glava zabodena temenom u jastuk. Svaki potres kreveta, pokušaj bolesnika da pokrene telo ili da guta vodu i hranu, ili neki šum u sobi izazivaju bolne napade grčenja svih mišića tela u vidu dugotrajnih trzanja. Ovi bolesnici sa izrazom lica punih straha od smrti, sa penom na ustima, okupani u znoju, sa strahom očekuju ponovni napad grčenja, koji svakog trenutka može nastupiti. Sem toga, grč mišića čmara i mokraćne cevi zadržava normalno vršenje velike i male nužde. Svest se kod ovih nesrećnika održava sve do smrti. Bolesnik često nema nimalo povišenu temperaturu sve do zadnjeg dana bolesti, kada se temperatura naglo diže do 42°C pa i do 44°C, što je znak da je smrt vrlo blizu.
Pred smrt, grčevi prelaze na mišiće za disanje i izazivaju napad gušenja. Potraje li ovaj grč mišića za disanje duže nastupa smrt od gušenja.
........................................................................
