Velike boginje

Svoj spas od velikih boginja čovečanstvo duguje velikom engleskom lekaru Dženeru, koji je uveo vakcinisanje protiv velikih boginja još u vreme kada se nije mnogo znalo o uzrocima oboljenja od zaraznih bolesti. On je zapazio da žene koje muzu krave sa krastama od kravljih boginja na vimenu ne obolevaju od velikih boginja u vreme epidemije i iz toga izvukao zaključak da se ljudi kalemljenjem kravljih boginja mogu zaštititi od velikih boginja. Metoda zaštite od velikih boginja, malo izmenjena, primenjuje se i danas.

Bolest je teška i teško se leči. Počinje drhtavicom, visokom temperaturom i jakim bolovima u glavi, kičmi i trbuhu, povraćanjem i zatvorom. Posle 2 do 4 dana po telu izbije veliki, krupan osip, koji se brzo pretvara u plikove. Plikovi zagnoje i na njihovom mestu se otvore ranice, od kojih ostaju ružni ožiljci koje viđamo na licu osoba koje su preživele velike boginje.

Bolest se prenosi neposredno sa bolesnika, ali je moguće da se prenese i preko rublja i odela koje je oboleli imao na sebi za vreme bolesti. Prijava oboljenja je po zakonu obavezna i svaki bolesnik koji ima velike boginje mora se izolovati i preneti u bolnicu na lečenje. Velike boginje su karantinska bolest i svaki njihov slučaj mora se prijaviti Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

........................................................................
  
    Ukupno:1