Virusi

Virusi su sićušni, običnim mikroskopom nevidljiva živa bića, koja prouzrokuju mnoge zarazne bolesti kod ljudi, životinja i biljaka. Virusi nisu sposobni da se razvijaju van žive ćelije.

Elektronskim mikroskopom je utvrđeno da virusi mogu imati različit oblik: loptast, štapićast, kockast, poliedričan i dr.

Veličina virusa kreće se od 10 do 300 mili-mikrona (milionitih delova jednog milimetra).

Hemijska građa virusa malog dijametra je vrlo siromašna, a virusi većeg dijametra imaju građu sličnu građi bakterija.

Virusi su dobri antigeni i, uneti u organizam ljudi i životinja, dovode do stvaranja specifičnih antitela. Ta specifičnost može biti tolika da se po stvaranju posebnih antitela mogu i unutar jedne vrste virusa razlikovati više tipova i podtipova. To ima izvanredan značaj kada je u pitanju sticanje otpornosti protiv nekih virusa, jer infekcija jednim od tipova ne stvara imunitet, i protiv ostalih tipova, već samo imunitet koji tom tipu odgovara.

U inficiranoj ćeliji, prema kojoj imaju afinitet, virusi stvaraju u toku svog razvoja specijalne tvorevine loptastog ili ovalnog oblika, velike i po nekoliko mikrona - ćelijčne inkluzije. Kod većine virusa ove inkluzije predstavljaju ćelijsku koliniju virusa, dok kod nekih virusa njihova priroda još nije poznata. Ove inkluzije se, s obzirom na to da su kod raznih virusa različite, koriste se za postavljanje mikroskopske dijagnoze bolesti.

Virusi su kao i bakterije, osetljivi na dejstvo fizičkih i hemijskih faktora. Od fizičkih faktora na viruse negativno deluju visoke temperature, sušenje, svetlost i razna zračenja. Od hemijskih materija negativno utiču formalin, formol, kalijum-hipermangan, alkohol, razne kiseline i baze. Za razliku od bakterija, 50-procentni glicerin na hladnom može duži period vremena da sačuva viruse od uginuća.

........................................................................
  
    Ukupno:2