Trovanje bojnim otrovima
Fabrikacija bojnih otrova ostaje, obično, tajna za neprijateljsku stranu sve do njihove upotrebe. Prema tome, ukoliko bi ubuduće došlo do korišćenja bojnih otrova u ratne svrhe, mi sada ne možemo ništa određeno reći niti o vrstama tih otrova niti o njihovim glavnim osobinama. Ovde će biti više reči o osnovnim principima dejstva dosad poznatih bojnih otrova.
Bojni otrovi su hemijske materije koje su u stanju da zatruju živa bića, zemljište i objekte, životne namirnice i materijalna sredstva, konačno, da kod nezaštićenih lica prouzrokuju manje ili veće ozlede, pa i smrt, a materijalna sredstva učine neupotrebljivim.
Dosad poznti bojni otrovi dele se, prema taktičkoj nameni, na kratkoročne i dugoročne, a prema dejstvu na organizam, na nadražljivce, zagušljivce, plikavce, opšte bojne otrove i na radioaktivne bojne otrove.
Nadražljivci i zagušljivci deluju na organe za disanje ( neki nadražljivci i na oči), plikavci na kožu i pristupačnu sluzokožu, a opšti bojni i radioaktivni bojni otrovi na ceo organizam.
Nadražljivci, zagušljivci i opšti bojni otrovi su po dejstvu kratkoročni, a plikavci i radioaktivni bojni otrovi dugotrajni.
Nadražljivaca ima dve vrste, i to su; suzavci i kijavci. Pod dejstvom suzavca oči jako suze usled čega čovek postane nesposoban i za borbu i za odbranu ili rad. Slično je i sa kijavcima koji izazivaju neprekidno kijanje. Trajnih posledica od ovih otrova nema.
Zagušljivci su mnogo opasniji. Oni izazivaju kašalj, gušenje, pljuvanje krvi pa i smrt.
Plikavci napadaju celu kožu i izazivaju vrlo teške opekotine, koje sporo i teško zarašćuju. Njihovo dejstvo na sluzokožu je još teže i opasnije, najopasnije i najteže je; ako se hranom ili vodom unesu u organizam.
Opšti bojni otrovi napadaju naročito nervni sisten i krvotok, izazivajući jaku glavobolju i vrtoglavicu, gubitak svesti pa i smrt.
Bojni otrovi se upotrebljavaju u tečnom ili gasovitom stanju. Dejstvo kratkih bojnih otrova može biti i trenutno. Kratkotrajni su obično u gasovitom stanju i brzo ispare i rasture se, a dugotrajni su u tečnom stanju i zadržavaju se duže, naročito u zatvorenom prostoru. Vetar i kiša ubrzavaju rasturanje i iščezavanje bojnih otrova, a pokriveno i valovito zemljište uslovljava njihovo duže zadržavanje.
Većina bojnih otrova teža je od vazduha, zato se, radi zaštite od njih, treba popeti na neko uzignuto mesto, eventualno drvo, u gradovima na najviši sprat, ako je kuća višespratna.
........................................................................
