Trovanja kiselinama

Otrovati se može samo nekom od jakih kiselina, kao što su sirćetna, sumporna, azotna ili hlorovodonična. Ova trovanja lako se poznaju po mirisu koji se jako oseća na povređenoj osobi. Dejstvo jakih kiselina je vrlo razorno. One uvek izazivaju više ili manje duboke opekotine na sluzokoži usta, jezika i jednjaka. Ova trovanja ostavljaju vrlo često teške posledice u vidu suženja jednjaka.

Kiselinama, naročito sirćetnom, često se truju mala deca, koja, ne znajući šta je, popiju kiselinu zaboravljenu ili ostavljenu na mestu sa koga je ona mogu da dohvate. Ali nisu sasvim retki ni pokušaji samoubistva nekom od kiselina. Ima i slučajeva zlonamernih opekotina po licu azotnom ili hlorovodoničnom kiselinom. Jake kiseline su takve da je teško popiti više od jednog, retko dva gutljaja, ali i to je dosta da se stvori brzo ozbiljno, oštećenje dodirnutih tkiva u ustima i jednjaku, pa i kože na licu.

Ožiljci od opekotina sužavaju progresivno na jednjaku prolaz za hranu, i ishrana bolesnika postaje sve teža. Da bi hrana mogla prolaziti, suženje jednjaka kod odraslih osoba proširuje se jedno vreme uvlačenjem specijalnih tvrdo elestičnih sveća (bužija). Ovaj metod ne daje ipak dugotrajne rezultate, i nad većinom bolesnika, naročito dece, vrši se operacija stvaranjem veštačkog jednjaka. Međutim, ni to ne daje uvek zadovoljavajuće rezultate, i osobe koje su se trovale kiselinom umiru usled hronične gladi.

........................................................................