Večito "Zašto"

Otprilike kada vaše dete napuni tri godine očekivaće od vas da budete neka vrsta žive enciklopedije. Neizostavno mo odgovarate na pitanja postavljena sa iskrenom željom da se obavesti. Međutim, vaše dete je sklono da na ovu novu igru gleda kao na veliku atrakciju i zato će vam svakodnevno postavljati na hiljade besmislenih pitanja.

Ukoliko unapred zna ili je u stanju da pretpostavi odgovor na vlastito pitanje tražite od njega da samo da odgovor. Inače ćete vi stalno morati da mislite umesto njega.

„Zašto“ često postaje gotovo automatska reč. Čim odgovorite na jedno pitanje, dete će ponovo reći „zašto“
Nema nikakve potrebe da se odgovara na ovakvo „zašto“. Samo ćete uzalud gubiti strpljenje ako nastojite na tome. veoma često „zašto“ nije ništa drugo do pokušaj da se odloži neki neizbežan čin, kao oblačenje, svlačenje, vraćanje kući i tako dalje.

Najbolje je da tako uobličavate sve svoje primedbe, kako detetu ne biste dali priliku da upita „zašto“. na primer, kada dođe vreme ručku jednostavno recite „A sada hajdemo na ručak“ i, uhvativšiga za ruku, povedite ga u kuću. Dete će gotovo redovno poći bez reči.

........................................................................