Tikovi i pojedine sklonosti
Sisanje palca:
Većina dece prestaje da sisa palac do ovog vremena, dok neka nastavljaju sa ovom navikom. Ukoliko je vaše dete veselo, dobro prilagođeno svojoj sredini i niko ga ne gnjavi, obično će samo prestati to da čini čim mu njegova sve veća društvena svest ukaže da upravo to izaziva podsmeh njegovih drugova i drugarica sa kojima se igra.
Neposredno pre napuštanja ove navike, dešava se da joj se neka deca podaju strasnije nego ikada ranije. U tom slučaju najbolje je ne osvrtati se, jer skrećući im pažnju na ovo možete izazvati da se sisanje palca produži i navika pretvori u psihološki problem.
Sisanje palca koje se nastavlja i posle pete godine može biti simptom izvesnog psihološkog poremećaja, te zaslužuje posebno razmatranje. Kada trogodišnje dete sisa palac najbolje je jednostavno ne obraćati pažnju.
Udaranje glavom i njihanje:
U međuvremenu je većina mališana prerasla ove navike, ali ako ih vaše dete još uvek ima ili tek počinje da ih stiče, obložite njegov krevetac gumenim pločama, na ostalo se ne ovrćite. Ove navike će samo od sebe iščeznuti.
Pokušajte da njegovu energiju skrenete na neku drugu vrstu aktivnosti za koju pretpostavljate da će ga podjednako zadovoljiti, a koja će biti prijatnija za vaše nerve. REcimo, da biste mu skrenuli pažnju dodajte njegovoj menažeriji nekoliko novih mekano popunjenih životinja.
Trogodišnje dete čak može biti u stanju da shvati vaš zahtev da prestane sa udaranjem glavom ili njihanjem, dok je suviše to tražiti od dvogodišnjeg deteta.
Grickanje noktiju, tegljenje uva, čačkanje nosa i grčenje lica:
Život je toliko uzbudljiv za trogodišnje dete, da se ono često podaje nekim sitnim navikama koje su izraz nervoze. A to je znak izvesne emotivne napregnutosti, obično izazvane pritiskom koji vrše roditelji ili se može pripisati ljubomori na starijeg, odnosno mlađeg brata ili sestru, pa čak i na malog druga iz igre.
Budući da ste roditelj, morate otkolniti prekomeran emocionalni pritisak koji vlada u vašoj kući. Možda ste vi krivi kad vičete na svoje dete, jer očekujet od njega više nego što je ono u stanju da od sebe da u ovom uzrastu, ili što ispoljavate naklonost prema svom miljenčetu (ponekad vaša devojčica ili dečak veruje da je manje voljen nego neko drugo dete, mada često to biva samo u njegovoj mašti). Isto tako je važno da s ne zamara fizički.
Pošto ste učinili sve što ste najbolje umeli i mogli, zaboravite na ove sklonosti. Podsećanje i stalno opominjanje ili skretanje pažnje na njih samo će još više pogoršati stanje.
Mucanje i slične govorne smetnje:
Otprilike oko treće godine starosti veliki broj dec počinje da muca. Ne postoji nikakav poseban razlog da vas to zabrinjava. Između svoje druge i šeste godine vaše dete će napredovati u govoru. Ali upravo tokom ovog razdoblja ono može pomešati izvesne pojmove (tako će umesto „ja“ upotrebiti svoje ime), možda neće umeti da izgovori pojedine glasove, ili grupe glasova, neke će gutati, zatim, može stalno ponavljati izvesne reči i rečenice.
Ništa od svega toga ne treba da vas zabrine. NAjbolje je i da ne pokušavate da ispravljate govor svog mališana, sem da sami pravilno govorite ili da povremeno kažete nešto u vezi sa gramatikom i pravilnom upotrebom reči. Nikada ne mojte glasno skretati pažnju na njihova ponavljanja ili zamuckivanja, inače se ova navika može utisnuti u detinju svest, duže trajati i tako se pretvoriti u problem. Ako se izvesna mana, kao što je zamuckivanje, ne izgubi ni posle šeste godine, verovatno je izaziva neka vrsta emocionalnih napregnutosti, te treba potražiti pomoć spacijaliste za korigovanje govornih nedostataka.
Pustite ga neka govori:
Između svoj treće i pete godine vaš mališan će verovatno postati pravi brbljivac. On je otkrio zadovoljstvo sporazumevanja pomoću reči, postao je društveno biće koje želi da skrene pažnju na sebe i da vam saopšti neke stvari.
Ako njegovo brbljanje počne da vas zamara, zainteresujte svoje dete za nešto novo – recimo za neku društvenu igru ili fizički aktivnost. Ali ga nikako nemojte koriti ni šljepnuti zbog preteranog pričanja.
Svakako se postarajte da se u ovom razdoblju vaše dete viđa sa drugom decom i odraslima van porodičnog kruga. Tako će naučiti da opšti sa ostalim svetom pre nego što krene u školu.
Ima dece koja redovno ne progovore ni do ovog uzrasta, što redovno baca u brugu njihove roditelje. Ako je dete u stanju da čuje, obično ne postoji nikakav razlog za zabrinutost. Progovoriće kada bude spremno za to.
........................................................................
Ukupno:1
