Neću i ne mogu

Tokom razdoblja između treće i četvrte godine dete obično vrlo rado pomaže majci oko pranja sudova ili postavljanja stola, čak i ako u stvari nije sposobno da obavlja te poslove. Sem toga, ono će ulagati veliki napor da se samo oblači i da obavlja samo tome slične radnje.

Ali kako se bude bližio njegov četvrti rođendan, doba kada je dete doista u stanju da počne da izvršava nekoliko korisnih zadataka, njegov stav se manje. Odjednom ga čujete kako ponavlja „ne mogu“, „neću“. Pritom u velikom broju slučajeva puzdano znate da je u stanju da uradi ono što tražite od njega. To se često odnosi na oblačenje. Dok se doskora oblačilo za kratko vreme, sada se čini da mu je za to potrebno celo prepodne. I kada bi bilo po njegovom, ostalo bi neobučeno celo jutro, a na svaku vašu opomenu odgovaralo „neću“.

Četvorogodišnje dete, isto tako, četo postaje plačljivo. Plače kada ne može da sprovede svoju volju, plače i kada tražite od njega da ureadi nešto. Ma šta vi činili kao roditelj, ono plače.

Rešenje za oba problema leži u strpljenju. Obe navike će se izgubiti, iako vam se može učiniti da im nema kraja.

........................................................................