Mokrenje u postelji
Mokrenje u postelji nije retka pojava i često zalazi duboko u period između tri i pet godina. Mnoga deca koja su spavala po celu noć i budila se u suvom krevetu dugo vremena, mogu početi da mokre u postelji pošto nova beba stigne u kuću. Ovo naročito važi za prvo dete. Dete koje besprekorno obavlja svoje fiziološke potrebe, a nađe se na nepoznatom mestu, može se popiškiti u krevetu. Neka deca nastavljaju to da čine i kada dorastu za đačke ekskurzije. Druga se pomokre u postelji prosto zato što odrasli isuviše ističu ove njihove izgrede ili da bi vratila „ravnom merom“ zato što su kažnjena zbog nečega.
Sem toga, imajte na umu da infekcija urinarnog trakta, odnosno neke urinarne bolesti mogu prouzrokovati ovakve nezgode ili biti posledica hroničnog oboljenja. Lekar će to proveriti.
Ako je dete ostalo suvo nekoliko noći, ne shvatite ozbiljno izvesna odstupanja. Ukoliko ne postoji nikakav organski poremećaj, nastojte da otkrijete kakav se emocionalan uzrok nalazi iza ovakvog ponašanja. Rszmislite o tome šta se vaše dete nadalo da će postići ovakvim svojim držanjem. Tada ćete moći lakše da ispravite nastalo stanje.
Preporučljivo je da ga nekoliko puta u toku noći dignete, ali samo ako se lako budi, ako ne plače, ili ne ostaje budno dugo vremena posle toga.. Međutim, najbolje je da dovoljno odraslo dete amo ustaje. Recite mu koju ohrabrujuću reč kada ga čujete da se diže. Držiti upaljeno svetlo u kupatilu.
A kako stoji stvar sa hroničnim mokrenjem u postelji? Dete koje se pomokri svake noći obično spava toliko duboko, da se stanje pune bešike nikada u potpunosti ne registruje u njegovom mozgu. Roditelji dece koja imaju čvrst san kažu da ih je nemoguće probuditi. Zapaženo je da u izvesnim porodicama postoji veliki broj slučajeva hroničnog mokrenja u postelji. Otac ili majka, sestre ili braća, tetke ili stričevi takođe su mokrili u postelji. Još uvek nije utvrđeno da li je to posledica izvesnog organskog nedostatka, nedovoljno jasne opomene majke prirode detetu kada treba da piški, ili nepotpuna kontrola nad urinarnim traktom.
Ima li rešenje za ovaj problem koji zbunjuje generacije lekara? Po svemu sudeći, još uve ne postoji pouzdaniji odgovor. Svakako je korisno smanjiti količinu tečnosti koju vaše dete uzima za vreme večere ili pre spavanja, odnosno uskratiti svaku tečnost pre odlaska u postelju. Ukoliko vam je to moguće probudite ga, pod uslovom da to preterano ne poremeti i odvedite ga do toaleta pre nego što ćete i sami lići, kao i još koji put u toku noći, naravno, ukoliko je to izvodljivo.
Ali ako se dete brani ili plače kada ga budite, odnosno nije u stanju da samo ustane, nemojte ga na to prisiljavati. Postigli biste jedino to da se mokrenje u postelji pretvori u krupno pitanje i da traje mnogo duže.
Podmićivanja, pretnje i kazne samo još više pogoršavaju postojeće stanje. U većini slučajeva dete koje kronično mokri u postelji ne želi to da čini i dalo bi sve da se oduči od toga. Kada roditelji vrše pritisak na dete, zbog samog uzbuđenja i insistiranja, mokraća se luči u većim količinama, a smanjuje se moć kontrole i samom tim se problem pojačava.
Imajte na umu da nikada nećete pogrešiti ako ovo pitanje pretresete sa detinjim lakarom, pogotovo kada je pojava hronične prirode.
........................................................................
