Promene na majci
Prisustvo ploda u majci i njegovo razvijanje izazivaju velike promene u izgledu i radnjama čitavog organizma i u polnim organima žene.
Najveće promene su na polnim organima, naročito na materici, gde se plod razvija. Njeni mišići i krvni sudovi se umnožavaju i debljaju, ona se postepeno povećava, šupljina joj se širi kako bi bilo dovoljno prostora za plod koji raste. Posle četvrtog meseca trudnoće materica već izrasta iz karlice, krajem šestog može se napipati u visini pupka, a krajem osmog meseca stiže do ispod samog rebarnog luka. Tokom devetog meseca materica se spušta niže, zbog čega trbuh postaje širi i isturen napred.
Ostali polni organi menjaju se takođe, pripremajući put kojim dete dolazi na svet. Tako, na primer, grlić materice, usmina, međica, velike i male usne postaju mekši, puniji krvi, rastegljiviji i glatki.
Već u prvim mesecima trudnoće primećuju se promene i na dojkama: mlečne žlezde i kanali se povećavaju, prošireni krvni sudovi vide se i na koži, kolutovi oko bradavica potamne. Još u ranim mesecima trudnoće može se iz dojki istisnuti žućkasta lepljiva tečnost, kolostrum.
Zamašne promene primećuju se i na svim ostalim delovima tela. Tako, na primer, organi za varenje (želudac, creva i jetra) stalno su pod pritiskom materice, koja raste. Usled toga, a i usled delovanja nekih sokova (hormona), creva su manje pokretljivija, nadutost i zatvor su česte pojave kod trudnih žena. Jetra, kao važan organ za varenje, menja svoj unutrašnji sastav; u njenim ćelijama nakuplja se mast, usled čega je manje sposobna da prerađuje neke sastojke hrane. Osim toga pritisak na jetru otežava oticanje žuči iz žučne kese u kanale, te lakše dolazi do raznih poremećaja u jetri, a naročiti ako se jetra još optereti nepravilnom ishranom.
Organi za disanje rade pojačano, pluća ne mogu odjednom da udahnu dovoljno vazduha, jer nemaju isti prostor za rastezanje; materica ih potiskuje odozgo naviše. Zato je disanje ubrzano, a odebljala sluzokoža u nosu, grlu i dušniku lako se nadraži i lakše dolazi do zapaljenja (kijavica, promuklost).
U trudnoći su naročito opterećeni srce i krvni sudovi. Ukupna količina krvi se povećava, a usled većeg napora povećava se i srce u celini. Zidovi krvnih sudova prošire se i odebljaju, manje su elastični (naročito vene), krv se u njima duže zadržava. Ako žena duže stoji na nogama ili stegne čarape oko nogu, dolazi do oticanja nogu, do proširenja vena i zapaljenja proširenih vena.
Za vreme trudnoće nastaju promene i u krvi majke, iz koje plod crpi sve što mu je potrebno za rastenje i razvijanje. Zbog toga su trudne žene obično malokrvne i izgledaju blede i podbule, naročito na kraju trudnoće kada su potrebe ploda sve veće.
Bubrezi i drugi mokraćni organi treba u trudnoći da izbace nepotrebne i štetne produkte iz dva organizma - majke i ploda - a njihov rad je otežan stalnim pritiskom materice na mokraćnu bešiku i mokraćne cevi. Zbog toga nije retko da trudne žene nehotično puštaju vodu pri najmanjem naprezanju (kašljanju, kijanju, smehu) i da pate od zapaljenja mokraćnih puteva. Povremena kontrola mokraće i brižljivo održavanje čistoće na spoljnim polnim organima sprečiće mnoge ozbiljne teškoće u vezi sa mokraćnim organima.
Promene se primećuju i na kostima. Zglobovi na karlici i pršljenovi u donjem delu kičmenog stuba omekšaju, postaju rastegljiviji i osetljiviji, te trudna žena često oseća bolove u kukovima i krstima.
Sve ove promene u unutrašnjim organima odražavaju se i na opšti izgled trudne žene, na njeno raspoloženje i osećanje. Lice joj izgubi svežinu, omlitavi i izduži se. Koža na čelu i obrazima mestimično potamni. Postepeno povećanje trbuha prisiljava ženu na jedno naročito držanje, svojstveno samo trudnim ženama; glava i gornji deo tela uspravljeni su i malo zabačeni natrag, hod usporen i oprezan, sa jačim ili slabijim geganjem levo i desni (ponositi hod trudne žene).
Nije retkost da trudnoća prouzrokuje kod žene gađenje, povraćanje, prohteve za naročitim jelima, glavobolju, pospanost, više puta i zubobolje, itd. Sve to utiče i na njeno raspoloženje. Trudnica se lakše uzbudi, sve je dublje dira, čas je vedra, čas zapada u turobno stanje. Opšte je poznato da je trudna žena "promenljive ćudi", o čemu treba voditi računa i čuvati je od velikih uzbuđenja.
Vidi se, dakle, da u nošenju ploda sudeluju svi organi i ceo organizam trudne žene. Iako se trudnoća smatra kao prirodno stanje, ne treba zaboraviti da ona zahteva velike napore čitavog organizma, koje može da izdrži samo telesno i duševno zdrava žena. Ispravna nega u trudnoći pomoći će joj da taj napor savlada bez štete po zdravlje.
........................................................................
